Ne­ka­da­šnji po­moć­nik mi­ni­stra po­li­ci­je Mi­ćo Or­lan­dić, po­sla­nik So­ci­jal­de­mo­kra­ta, je­dan je od pot­pi­sni­ka Pred­lo­ga za­ko­na o am­ne­sti­ji ko­jim se pred­la­že da se za­tvo­re­ni­ci­ma uma­nje ka­zne na ko­je su osu­đe­ni. Usva­ja­njem ovog ak­ta omo­gu­ći­lo bi se uma­nje­nje ka­zne osu­đe­nim za naj­te­ža kri­vič­na dje­la, me­đu ko­ji­ma je Da­mir Man­dić, okri­vlje­ni za sa­u­če­sni­štvo u ubi­stvu glav­nog i od­go­vor­nog ured­ni­ka li­sta „Dan” Du­ška Jo­va­no­vi­ća. Upra­vo dok je bio na mje­stu po­moć­ni­ka mi­ni­stra po­li­ci­je, Or­lan­dić je vo­dio is­tra­gu o ubi­stvu Jo­va­no­vi­ća, da bi sa­da sta­vio pot­pis na za­htjev da se i osu­đe­ni­ci­ma za naj­te­ža dje­la, pa i za ubi­stvo Jo­va­no­vi­ća, uma­nji ka­zna.
Nakon ubistva Duška Jovanovića Or­lan­dić je formirao specijalni tim za istragu kojim je on rukovodio.
Ta­da­šnji mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va Dra­gan Đu­ro­vić i nje­gov po­moć­nik za jav­nu bez­bjed­nost Mi­ćo Or­lan­dić ob­ja­vi­li su po­čet­kom sep­tem­bra 2004. go­di­ne da po­li­ci­ja tra­ga za Vu­kom Vu­le­vi­ćem i sa­da po­koj­nim Ar­mi­nom Mu­šom Osma­na­gi­ćem zbog sumnje da su učestvovali u ubi­stvu Jo­va­no­vi­ća, ali i izvršenju dru­gih kri­vič­nih dje­la.
Vu­le­vić je uhap­šen u Be­o­gra­du 21. ma­ja 2005. go­di­ne, a sa­mo ne­dje­lju da­na ka­sni­je po­li­ci­ja je sa­op­šti­la da pro­tiv nje­ga, usled ne­do­stat­ka do­ka­za, ne­će bi­ti pod­ni­je­ta kri­vič­na pri­ja­va zbog umi­je­ša­no­sti u ubi­stvo.
Osim za ubi­stvo glav­nog i od­go­vor­nog ured­ni­ka „Da­na”, Or­lan­dić je svo­jim pot­pi­som tra­žio i da se ubla­ži ka­zna osu­đe­nim za ubi­stvo nje­go­vog biv­šeg ko­le­ge, vi­so­kog po­li­cij­skom funk­ci­o­ne­ra Sla­vo­lju­ba Šće­ki­ća. Ova­kvo po­stu­pa­nje ne­ka­da­šnjeg po­moć­ni­ka mi­ni­stra po­li­ci­je, ka­ko je oci­je­ni­la se­stra ubi­je­nog po­li­caj­ca Sla­vi­ca Šće­kić, u naj­ma­nju ru­ku je čud­no.
- Kao pomoćnik ministra policije Orlandić je vodio istrage o ubistvima u Crnoj Gori i privodio licu pravde počinioce krivičnih djela, sada kao poslanik hoće da amnestira one koje je nekada lišavao slobode. On je sa mo­jim bra­tom vo­dio is­tra­gu o ubi­stvu Du­ška Jo­va­no­vi­ća i zna bu­kval­no sve do de­ta­lja - kazala je Šćekićeva.
Ona je za „Dan” oci­je­ni­la da svi ko­ji su pot­pi­sa­li Pred­log za­ko­na o am­ne­sti­ji ima­ju lič­ni in­te­res od to­ga ili su uci­je­nje­ni od kri­mi­na­la­ca da to uči­ne.
– Či­ta­ju­ći iz­me­đu re­do­va Pred­log za­ko­na o am­ne­sti­ji za­klju­ču­jem da se ra­di o na­mje­ri oslo­ba­đa­nja od ka­zne iz­vr­ši­la­ca ubi­stva mo­ga bra­ta od stra­ne nji­ho­vog men­to­ra, od­no­sno na­lo­go­dav­ca ubi­stva. Oči­gled­no je da na­lo­go­da­vac ubi­stva mo­ga bra­ta po­ku­ša­va da za­šti­ti se­be od pri­vo­đe­nja li­cu prav­de, ali i da is­pu­ni obe­ća­nje da­to ubi­ca­ma da će ih oslo­bo­di­ti od ka­zne – ka­za­la je Šće­ki­će­va.
Na­ve­la je i da je za­bri­nu­ta, ali i upla­še­na od mo­gu­ćeg usva­ja­nja ovog za­ko­na.
– Pla­šim se da će ubi­ce mo­ga bra­ta bi­ti oslo­bo­đe­ne pri­je is­te­ka ka­zne za­tvo­ra na ko­ju su osu­đe­ni. Pi­tam se ho­će li dr­ža­va do­zvo­li­ti usva­ja­nje ovog na­ka­rad­nog za­ko­na. Pa moj brat je ži­vo­tom pla­tio šti­te­ći ustav­ni po­re­dak ove dr­ža­ve. Pla­šim se či­nje­ni­ce da ću gle­da­ti ka­ko se ubi­ce mo­ga bra­ta slo­bod­no še­ta­ju uli­ca­ma Pod­go­ri­ce i dru­gim gra­do­vi­ma u Cr­noj Go­ri. Ovo je dru­gi po­ku­šaj da se do­ne­se ova­ko je­dan na­ka­rad­ni za­kon. Pr­vi po­ku­šaj je bio 2013. go­di­ne. Na nji­ho­vu ža­lost, taj nji­hov po­ku­šaj je pro­pao. Ovaj Za­kon o am­ne­sti­ji ni­je akt mi­lo­sr­đa, ka­ko to na­vo­de nje­go­vi pred­la­ga­či, već je bru­tal­ni čin pod­stre­ka­va­nja zlo­či­na­ca na po­nov­no vr­še­nje kri­vič­nih dje­la – do­da­la je Šće­ki­će­va.
Ona je na­ve­la da je Or­lan­dić, ko­ji je po­dr­žao ovaj pred­log za­ko­na, za vri­je­me ubi­stva nje­nog bra­ta bio na funk­ci­ji po­moć­ni­ka mi­ni­stra unu­tra­šnjih po­slo­va.
– Ina­če, Or­lan­dić se iz­da­vao za pri­ja­te­lja mo­ga bra­ta, te ta­ko od nje­ga cr­pio in­for­ma­ci­je i sumnjam da ih je do­sta­vljao ma­fi­ja­ši­ma i kri­mi­nal­ci­ma. Po sve­mu su­de­ći, pred­la­ga­njem ovog za­ko­na Or­lan­dić mo­ra da za­vr­ši do kra­ja za­da­tak, od­no­sno da da svoj do­pri­nos, iz­me­đu osta­log, u oslo­ba­đa­nju ubi­ca mog bra­ta – na­vo­di Šće­ki­će­va.
Osim Or­lan­di­ća, pred­log za­ko­na pot­pi­sa­li su i Mi­o­drag Ra­du­no­vić, Gen­ci Ni­man­be­gu, Adri­jan Vuk­sa­no­vić, Er­vin Ibra­hi­mo­vić, An­dri­ja Po­po­vić, Jo­van­ka La­li­čić, Mi­loš Ni­ko­lić, Da­ni­jel Živ­ko­vić i Želj­ko Apr­co­vić.M.V.P.


Od­red­be

Li­ca ko­ja su na dan stu­pa­nja ovog za­ko­na pra­vo­sna­žno osu­đe­na ka­znom za­tvo­ra od tri mje­se­ca za kri­vič­na dje­la pri­pi­sa­na za­ko­ni­ma Cr­ne Go­re, a ni­je­su po­če­la iz­dr­ža­va­nje, ka­zna se za­mje­nju­je uslov­nom osu­dom.
– Pri to­me se iz­re­če­na ka­zna za­tvo­ra uzi­ma kao utvr­đe­na i od­re­đu­je da se ne­će iz­vr­ši­ti ako u ro­ku od dvi­je go­di­ne osu­đe­ni ne uči­ni no­vo kri­vič­no dje­lo – pi­še u pred­lo­že­nom za­ko­nu o am­ne­sti­ji, ko­ji se na­la­zi u skup­štin­skoj pro­ce­du­ri.
Za oso­be ko­je iz­dr­ža­va­ju ka­znu ona se ob­u­sta­vlja, a pre­o­sta­li dio za­mje­nju­je uslov­nom osu­dom, ta­ko što se osta­tak ka­zne uzi­ma utvr­đe­nim i od­re­đu­je da se ne­će iz­vr­ši­ti ako u ro­ku od dvi­je go­di­ne osu­đe­ni ne uči­ni no­vo kri­vič­no dje­lo.